Nedavno je na World Inequality Database (Piketi, Saez, i drugi) objavljen treći po redu izveštaj o globalnim ekonomskim nejednakostima. Prethodni su publikovani 2018. i 2022. godine.
Šta u njemu piše?
Ništa suštinski novo – svet u kome živimo duboko je obeležen ekstremnom nejednakošću.
Ali zgodno je videti brojeve.
Kada je u pitanju dohodak, najbogatijih 10% zarađuje više od preostalih 90% svetske populacije, zbirno 53% globalnog dohotka. Siromašnija polovina planete prihoduje tek 8% ukupnog dohotka.
Kada je u pitanju bogatstvo, slika je još ekstremnija. Najbogatijih 10% poseduje 75% svetskog bogatstva. Onaj uzak krug od 0,001% na vrhu, ili oko 56.000 ljudi, poseduje tri puta više od siromašnije polovine čovečanstva, u čijim rukama se nalazi tek 2% ukupnog bogatstva. Sa jedne strane 56.000 ljudi, a sa druge 2,8 milijiardi (računaju se samo odrasli).
Ni regionalno gledano nema izuzetaka: u svakom delu sveta najbogatijih 10% drži više od polovine bogatstva, dok ostatku populacije ostaju mrvice.
Činjenica da je 1995. godine gornjih 0,001% posedovalo 3,8% svetskog bogatstva, a danas 6,1% govori o koncentraciji novca, ali i moći. Njihovo bogatstvo raslo je po stopi od oko 8% godišnje, dvostruko brže od bogatstva siromašnije polovine čovečanstva.
Nejednakosti rastu, i to ubrzano. Rezultat je koncentracija finansijske, a onda i političke moći, dok milijarde ljudi ostaju bez osnovnih uslova za život.
