Koliko naše kupovne moći stane u privredni rast?

Vlast stalno govori o privrednom rastu, ali koliko privredni rast zaista utiče na rast kupovne moći i životni standard stanovništva?

Razvoj jednog društva je kompleksno pitanje i o tome kako ga meriti vode se različite debate.

Jedna od dimenzija razvoja može se sagledavati i kroz kupovnu moć ljudi, pre svega kroz pitanje da li možemo namiriti osnovne životne potrebe.

I dok režim insistira na značajnom privrednom rastu koji je ostvaren prethodnih godina, možemo li ga mi realno opipati?

Pogledajmo, recimo, rast cena osnovnih životnih namirnica od 2014. godine do danas. Sve je poskupelo, osim piletine čija cena je kontrolisana Uredbom Vlade iz 2022. godine. U proseku, cene su uvećane duplo.

Pogledajmo, zatim, zarade. Minimalna zarada porasla je 2,67, a prosečna 2,43 puta.

Dakle, zarade su rasle brže od rasta troškova hrane – minimalna za oko 70 procentnih poena, a prosečna za oko 50.

Međutim, šta to znači za kupovnu moć, koliko je ona realno rasla?

Da odmah pojednostavimo – sa prosečnom zaradom 2014. godine mogli ste da kupite 765 kilograma krompira, a ove 856. Razlika je manja od 12%.

U proseku, kupovna moć stanovništva – ako gledamo rast prosečnih zarada i prosečni rast cena osnovnih životnih namirnica – za 11 godina povećala se za tek nešto više od 10%.

Naravno, ovo je redukcija. Za svrhu analize koristimo samo neke cene; ljudi u praksi konzumiraju mnogo više proizvoda. Ali znamo i koliko su rasli troškovi struje, grejanja, kirije…

Dodatno, treba imati na umu da je 2014. godina i dalje pripadala vremenu kada se privreda oporavljala od krize. Zato je i polazišna tačka poprilično nisko postavljena, pa i na povećanje minimalne zarade od 20.240, na 54.208 dinara, treba gledati u tom svetlu.

Ukratko, 11 godina stane u tih desetak procenata. Premalo.